Da biste pristupili sajtu potrebno je da potvrdite da imate više od 18 godina.
Iza rakije Ministarka nalazi se porodična priča koja traje duže od jednog veka. Njeni koreni vode do podnožja Kopaonika i porodice Stošović, a kroz nekoliko generacija prepliću se istrajnost, znanje, rad i snažna povezanost sa krajem iz kojeg je sve poteklo.
Početkom 20. veka odrastala su dva brata – Dobrivoje Stošović, rođen 1894. godine, i njegov mlađi brat Mihajlo, rođen 1907. godine. Odrasli su uz isto porodično nasleđe, ali su ih životne okolnosti odvele u sasvim različitim pravcima.
Dobrivojev put vodio je preko Blaca i Beograda do Velike Britanije, gde se školovao na univerzitetima u Londonu i Kembridžu. Svoje znanje i iskustvo kasnije je stavio u službu države. Kao priznati ekonomski stručnjak, tokom perioda između dva svetska rata tri puta je obavljao ministarsku funkciju u Kraljevini Jugoslaviji – bio je ministar prosvete, ministar građevina, a potom i ministar šuma i ruda.
Posebno mesto u njegovom radu zauzimala su pitanja školstva i obrazovanja. Međutim, burne istorijske okolnosti koje su usledile promenile su i njegov život. Tokom i nakon Drugog svetskog rata ostao je bez imovine, a nedugo zatim je preminuo.
Njegov unuk Aleksandar nikada nije dobio priliku da upozna dedu. Ipak, porodična dokumentacija i knjige omogućile su mu da upozna njegov život i sačuva uspomenu na njega. Aleksandar je kasnije izgradio sopstveni poslovni put i postao uspešan preduzetnik i trgovac alkoholnim pićima.
Život Dobrivojevog mlađeg brata Mihajla razvijao se sasvim drugačije. Nije imao mogućnost univerzitetskog obrazovanja, a odrastanje u oskudici zahtevalo je mnogo rada i snalažljivosti.
Put ga je odveo u Igroš, gde je znanje sticao kroz iskustvo, rad i neposredan odnos sa prirodom. Upravo tamo naučio je veštinu proizvodnje rakije i tokom godina usavršavao ono što će kasnije postati važan deo porodičnog nasleđa.
Mihajlo je svoje vrednosti i znanje prenosio unuku Goranu, koji je rano ostao bez oca. Deda mu je postao oslonac, uzor i učitelj. Dok je odrastao uz njega, Goran je učio o radu, istrajnosti i prirodi, ali i o postupcima i iskustvu potrebnim za pravljenje dobre rakije.
Život je kasnije i Gorana odveo daleko od rodnog kraja. Nakon Mihajlove smrti otišao je u inostranstvo, gde je počeo od teških poslova i vremenom izgradio sopstveni poslovni put. Tamo je osnovao porodicu i dobio četvoro dece, a kasnije pokrenuo i sopstveni posao.
Ipak, godine provedene van Srbije nisu prekinule njegovu vezu sa mestom iz kojeg je potekao. Odlučio je da se vrati u rodni kraj i upravo tamo započne proizvodnju rakije, oslanjajući se na znanje koje je poneo iz porodice.
Više od jednog veka nakon što su Dobrivoje i Mihajlo krenuli različitim životnim putevima, dve grane porodice ponovo su se povezale kroz njihove unuke – Aleksandra i Gorana.
Zajednička ideja bila je da se porodično nasleđe ne zadrži samo u uspomenama, već da dobije novi oblik. Mihajlovo znanje o proizvodnji rakije, njegova receptura i iskustvo koje je prenosio narednim generacijama postali su osnova na kojoj je započeta nova priča.Rakiji su dali ime Ministarka, kao simboličnu posvetu Dobrivoju Stošoviću i njegovom ministarskom životnom putu.
Tako su se u jednom imenu spojile dve porodične priče – Dobrivojeva, obeležena obrazovanjem i javnom službom, i Mihajlova, izgrađena na iskustvu, prirodi i umeću pravljenja rakije.
Danas Ministarka dolazi u četiri voćne varijante – šljiva, kruška, kajsija i dunja. Voće karakteristično za naše podneblje postalo je deo savremenog nastavka priče koja je počela generacijama ranije.
Zato Ministarka nije nastala samo kao još jedna rakija. Njeno ime čuva uspomenu na jednog pretka, način proizvodnje znanje drugog, dok su njihovi potomci porodično nasleđe pretvorili u proizvod koji danas nosi zajednički potpis.
U svakoj boci tako ostaje deo priče o poreklu, istrajnosti i ljudima koji su, uprkos različitim životnim putevima, generacijama čuvali vezu sa porodicom i krajem iz kojeg su potekli.
