Da biste pristupili sajtu potrebno je da potvrdite da imate više od 18 godina.
Spremili ste večeru, odabrali dobro vino, gosti samo što nisu stigli i sve deluje spremno. Ipak, čak i kvalitetno vino može da ostavi drugačiji utisak ukoliko temperatura, čaša ili izbor hrane nisu odgovarajući.
Dobra vest je da za pravilno serviranje nije potrebno mnogo komplikovanja. Nekoliko jednostavnih pravila može pomoći da vino pokaže svoj karakter, aromu i ukus na najbolji način.
Često se kaže da crveno vino treba služiti na „sobnoj temperaturi“, ali današnja sobna temperatura, koja neretko prelazi 20 °C, može biti viša od preporučene temperature serviranja većine crvenih vina.
Kada je crveno vino previše toplo, alkohol može postati izraženiji, dok vino može delovati manje sveže i uravnoteženo.
Šta treba uraditi: Kao opšte pravilo, punija crvena vina mogu se služiti na približno 15–18 °C, dok lakšim crvenim vinima često odgovara nešto niža temperatura. Ako je flaša dugo stajala u toploj prostoriji, možete je kratko rashladiti pre serviranja.
I kod belih vina važno je pronaći odgovarajuću temperaturu. Lagana bela vina uglavnom se služe hladnija, dok kompleksnija i punija bela vina mogu biti nešto manje rashlađena kako bi njihove arome došle do izražaja.
Za uživanje u vinu nije potrebno imati poseban tip čaše za svaku sortu grožđa. Dobra univerzalna vinska čaša može biti sasvim dovoljan izbor za kućne uslove.
Oblik i veličina čaše ipak mogu uticati na način na koji doživljavamo arome vina. Čaša sa dovoljno prostora omogućava da vino lagano zavrtite, dok suženi otvor pomaže da se arome usmere prema nosu.
Šta treba uraditi: Za većinu vina birajte čaše sa zaobljenim telom koje se blago sužava prema vrhu. Crvenim vinima često odgovaraju nešto veće čaše, dok se bela vina najčešće služe u nešto manjim čašama koje pomažu i u održavanju niže temperature.
Najvažnije je da čašu ne napunite do vrha – ostavite dovoljno prostora da vino možete lagano zavrteti i bolje osetiti njegove arome.
Za dobro uparivanje vina i hrane nisu potrebna komplikovana jela niti stroga pravila. Dobar početak je uskladiti intenzitet hrane i vina – nežnija jela uglavnom bolje funkcionišu sa lakšim vinima, dok intenzivnija jela mogu da podnesu vina izraženijeg karaktera.
Ipak, nije važna samo „težina“ jela. Kiselost, slatkoća, slanost, masnoća, začinjenost i umami takođe mogu promeniti način na koji doživljavamo vino.
Šta treba uraditi: Umesto da se vodite pravilom „belo uz belo meso, crveno uz crveno“, obratite pažnju na način pripreme, sos i dominantne ukuse jela. Uz laganiju piletinu, ribu ili sveže salate mogu odgovarati sveža bela vina, dok uz pečeno ili grilovano meso često dobro funkcionišu strukturiranija crvena vina. Roze je veoma prilagodljiv izbor i može pratiti različita jela, od laganih predjela do pojedinih jela od mesa.
Ako vino nije dovoljno rashlađeno, flašu stavite u posudu sa ledom i hladnom vodom. Voda omogućava bolji kontakt sa površinom flaše nego sam led i tako pomaže da se vino efikasnije rashladi.
U ledenu kupku možete dodati i malo soli. So snižava tačku mržnjenja vode, pa mešavina leda, vode i soli može postići temperaturu nižu od 0 °C i ubrzati hlađenje flaše.
Pravilna temperatura, odgovarajuća čaša i pažljivo odabrana kombinacija sa hranom mogu značajno uticati na doživljaj vina. Nije potrebno poznavati desetine pravila – nekoliko osnovnih smernica dovoljno je da vino pokaže ono najbolje što nudi.
Ponudu vina možete pogledati ovde.
