Cena viskija - šta je određuje?

Zašto neki viski košta 20-30 hiljada dinara po boci, dok drugi možete dobiti za 3-4 hiljade? 

Možda mislite da je ovo jednostavno pitanje sa jednostavnim odgovorom, ali nije.

U nastavku ćemo navesti nekoliko faktora koji utiču na cene viskija, ali pre detaljnijeg objašnjenja, treba uzeti u obzir je da definicije „skupo“ u odnosu na „jeftino“ variraju u zavisnosti od toga da li govorimo o Single Malt ili Blended visikiju.

Veća cena viskija

Šta doprinosi većoj ceni viskija? Skuplji viski će imat bar jedno od sledećeg:

Skuplje i bolje sirovine (žitarice, voda, kvasac, treset) – destilerije za vrhunske viskije, posebno vrhunski Single Malt, mogu koristiti skuplje sastojke koji podižu cenu viskija.

Burad boljeg kvaliteta za odležavanje- jedan od faktora su kvalitet i starost buradi koja se koriste za odležavanje viskija. Kavlitet buradi zavisi od vrste drveta od kog je napravljeno kao i od podneblja sa kog dolazi  (npr.amerčki naspram evropskog hrasta). Pored kvaliteta bitna je i starost buradi jer “život” koji ostaje u drvetu nakon ugljenisana i tostiranja utiče na konačan ukus viskija, pa se iz tog razloga može osetiti razlika između novih, nekoliko puta korišćenih i starih buradi.

Duži period odležavanja - duže čekanje na povraćaj novca uloženog u pravljenje viskija i gubitak količine zbog odležavanja (Angel’s Share). Ovo se odnosi na količinu viskija izgubljenu tokom procesa starenja. Kada viski duže sazreva u bačvi, mala količina viskija isparava kroz drvo i ulazi u atmosferu. Svake godine otprilike 2%-4% tečnosti napusti bure na ovaj način. Ova izgubljena količina viskija karakteristična je za Škotsku, zbog hladnije klime, dok za isti vremenski period u toplijim krajevima kao što je Indija ispari i do 8% tečnosti. Da bi viski pravilno odležao, mora da diše i kad god čuvate tečnost u nepropusnoj posudi, izgubićete deo nje zbog isparavanja.

Viši nivo alkohola- manje razblažen, ali skuplji viski.

Manji obim proizvodnje - mnoge destilerije proizvode određene brendove u malim serijama (small batch). Zbog toga, kao i raznih opcija koje se mogu primeniti da bi se unele karakteristične arome u proizvodnju malih serija, oni su više poželjni i stoga imaju višu cenu.

Dakle, bilo koji od ovih faktora doprinosi većoj ceni viskija. Dobijeni viski će biti skuplji, ali ipak iz svega ovoga ne možemo da kažemo da li je viski zaista boljeg ukusa ili koliko je bolji…

Kvalitet viskija (bolji je ukus!)

Šta čini jedan viski boljim iskustvom u poređenju sa drugim? Najsažetiji odgovor je „složenost ukusa“, raznolikost i interakcije ukusa koje stižu na početak, sredinu i kraj kada ga pijete.

Kompleksnost ukusa vrhunskih viskija potiče od veštog korišćenja sledećih izvora:

Korišćene vrste žitarica (za Single Malt viski)- ovaj viski je specifičan po tome što se pravi u jednoj distileriji i po tome što se za njegovu proizvodnju koristi samo jedna vrsta žitarica. U najčešće korišćene spadaju ječam, raž, pšenica, kukuruz ili ovas i u zavisnosti od upotrebljene žitarice, varira i vrsta viskija. Npr. ječam ima enzime koji pokreću proces pretvaranja skroba u šećere u zrnu i to utiče na vrstu i stepen slatkoće.

Kombinacije žitarica (za Blended viski) – viski koji se označava kao “blended” dobija se kombinacijom sladovanih (pšenica, raž)  i nesladovanih (ječam, kukurz) žitarica, pri čemu je učešće sladovanih žitarica u blended viskiju najčešće oko 30%. Pošto se destilati proizvedeni u različitim regionima međusobno razlikuju, uobičajeno je da se mešaju destilati iz više destilerija i iz raznih oblasti, a njihov kvalitet utiče na ukus viskija.

Vrste kvasca će dati svoje različite doprinose stvaranju različitih molekula ukusa kao što su estri, aldehidi, masne kiseline itd. Pivski kvasac, na primer, stvara molekule povezane sa mlečnim šećerima, što rezultira kremastim i bogatim ukusom.

Proces destilacije- u ovom procesu veoma je bitna vrsta i kvalitet kazana, kao i stil destilacije, od kojih zavisi kvalitet viskija.

Starenje u buretu- hrastovo drvo sadrži ulja, kao što je vanillin, koje omekšava viski i daje dodatnu složenost ukusa. Više godina starenja se često procenjuje kao bolje (i skuplje), ali starost nije uvek najbolji pokazatelj kvaliteta ili vrednosti.

Upotreba bureta- složenost ukusa zavisi i od toga šta je bilo u buretu pre viskija.

Sadržaj alkohola - viski sa većim sadržajem alkohola će imati više ukusa zbog toga što je alkohol manje razblažen vodom. Može imati 60% -70% alkohola kada je u bačvi za odležavanje, a mnogi irski i američki viskiji se kasnije flaširaju na 40%, dodavanjem vode. Ovo oduzima ukus, ali smanjuje cenu.

Miks svih ovih faktora utiče na cenu viskija, ali na kraju ukus i osećaj u ustima dok pijete viski je ono što određuje koliko on vama vredi. Naša preporuka je da eksperimentišete sa ukusima i nađete kombinaciju koja vama odgovara.

Našu ponudu možete pogledati na sledećem linku: https://spiritswineshop.rs/viski.html