Viski - vrste buradi

Sazrevanje viskija u buretu je jedan od najuticajnijih procesa koji definišu ukus viskija. Iako je dužina vremena sazrevanja viskija važna, vrsta bačve je ključna i igra ogromnu ulogu u oblikovanju konačnog ukusa

Različita burad nude različite ukuse širokog spektra poput vanile, kokosa i hrasta.

Vrste drveta za viski burad

Hrastovo drvo je hiljadama godina ostalo najbolje drvo za pravljenje buradi. Smatra se najboljim drvetom za odležavanje viskija jer sadrži galnu kiselinu i ima mnogo jedinjenja koja dodaju pikantnost žestokim pićima.

U zavisnosti od podneblja sa kog dolazi, razlikujemo sledeće vrste hrasta

1.Američki beli hrast

Američki beli hrast je najpoznatija vrsta drveta za izradu buradi. Ovaj hrast raste u istočnim regionima SAD i nekim oblastima Kanade. Burad od američkog hrasta daju blage note vanile, karamele i kokosa i blago utiču na ukus. Neke vrste viskija kao na primer burbon moraju da odležavaju u nedavno nagorelom buretu od američkog belog hrasta, koje se kasnije koristi za odležavanje mnogih vrsta viskija i drugih žestokih pića.

2.Evropski hrast

Burad za viski od evropskog hrasta imaju tendenciju da dodaju arome začina i vanile viskiju tokom starenja. Upijajućiji je od drugih vrsta hrastova i omogućava veće isparenje viskija tokom sazrevanja. Evropski hrast dodaje ukusu gorke, začinske i drvenaste note.

3.Hrast kitnjak (Irski hrast)

Ova vrsta se nalazi u Evropi i nije tako česta kao druge vrste. Poznat je i kao irski hrast jer je nacionalno drvo Irske. Hrast kitnjak se danas uglavnom sadi u Francuskoj i koristi se u industriji vina i konjaka.

4.Mongolski hrast

U svetu drveta viskija, ova vrsta je poznata kao mizunara ili japanski hrast. Njegove degustacijske note uključuju vanilu, kokos, orijentalni tamjan i sandalovinu. Burad od mongolskog hrasta pruža ekskluzivne karakteristike povezane sa japanskim viskijem.

Vrste viski buradi

1.Burbon

Burbonska burad se prave od američkog belog hrasta. Ona prolaze kroz tostiranje i nagorevanje pre nego što se doda burbon. Nivo alkohola burbona utiče na ukus bureta jer što je veći procenat alkohola, veći je uticaj na drvo. U osnovi, viši nivo alkohola će lišiti bure prednosti tostiranja i nagorevanja, ostavljajući manje ukusa sledećem alkoholu.

Degustacijske note: kokos, vanila, med, karamela, hrast, muškatni oraščić, badem.

2.Šeri

Šeri burad se sem upotrebe za viski, koriste za odležavanje vina. Različite sorte šerija dobijaju svoj jedinstveni ukus kroz niz metoda starenja. Na primer, Oloroso ima kontakt sa vazduhom, što doprinosi voćnim i orašastim ukusima, Fino je zaštićen od vazduha slojem kvasca, takođe poznatog kao flor, koji šeri održava laganim i hrskavim, dok jedna od najpoznatjih sorti Pedro Ximénez daje slatkoću i deo ukusa i arome vina tokom procesa odležavanja. Drvo jednostavno upija, što ima ogroman uticaj na ukus i boju viskija.

Degustacijske note: smokva, urme, suvo grožđe, orašasti plodovi, trešnja, cimet, karanfilić, marcipan, đumbir.

3.Port

Port burad su korišćena su za čuvanje porto vina (TAWNY I RUBY). Mnoge destilerije koriste port burad da bi obogatile ukus i ubacile note jagode i maline.

Degustacijske note: karanfilić, muškatni oraščić i crveno voće.

Tostiranje i nagorevanje viski buradi

Sva burad moraju biti nadimljena i svako novo bure prolazi kroz termičku obradu i tostiranje pre dodavanja tečnosti u njega. Tostiranje pomaže da se karamelizuju šećeri u drvetu i unose sve ljupke note vanile i karamela iz američkog hrasta i daju više začina iz evropskog hrasta.

Tokom nagorevanja buradi ublažava se oštri ukusi iz procesa destilacije. Svaka destilerija ima različite nivoe tostiranja i nagorevanja, u zavisnosti od njenih preferencija. Obično korišćena burbonska burad nagorevaju 40 sekundi, a ponekad i do 3 minuta. Proces duplog nagorevanja buradi pruža viskiju suptilne note vanile uz nagoveštaj dima i začina.

Čuvanje viski bureta

Tokom faze sazrevanja, ukusi žestokih pića se mešaju sa prirodnim jedinjenjima da bi viskiju dali poseban ukus i aromu. Faktori kao što su kvalitet vazduha, temperatura i vlažnost igraće značajnu ulogu u konačnom proizvodu. Veća temperatura u prostorji gde viski odležava će otvoriti hrastove pore i omogućiti tečnosti da više komunicira sa drvetom. Ali ce i više tečnosti ispariti za kraće vreme, što se dešava sa viskijima koji su proizvedeni u toplijim krajevima (Tajvan, Indija itd), u odnosu na hladnije (Škotska). Direktna sunčeva svetlost i visoka temperatura će ubrzati vreme sazrevanja.

Destilerije su savladale umetnost igranja sa različitim tipovima i veličinama buradi kako bi dobili savršene slojeve ukusa. Može se koristiti niz istih ili različitih tipova buradi da bi se napravio prepoznatljiv duh. Mnogi veruju da duže sazrevanje znači bolji kvalitet viskija, ali to ne mora da znači. Morate razumeti sve faktore koji doprinose pravljenju dobrog viskija i koje možete pročitati na sledećem linku – https://spiritswineshop.rs/sta-odredjuje-cenu-viskija.html