Da biste pristupili sajtu potrebno je da potvrdite da imate više od 18 godina.
Džin je jedno od najprepoznatljivijih destilovanih pića na svetu, poznato po svom osvežavajućem karakteru i bogatom spektru aroma. Zahvaljujući pažljivo odabranim sastojcima, pre svega bobicama kleke, stekao je jedinstven ukus koji ga čini omiljenim izborom kako za samostalno uživanje, tako i kao osnovu brojnih klasičnih koktela. U nastavku saznajte kako je nastao, od čega se proizvodi i po čemu se razlikuju njegove vrste.
Od čega se džin pravi džin i kako teče proces proizvodnje?
Osnovu džina čini neutralni alkohol, koji se najčešće dobija fermentacijom žitarica poput pšenice, kukuruza ili ječma. Njegov najvažniji sastojak su bobice kleke, koje džinu daju prepoznatljivu aromu i karakterističan ukus. Pored kleke, u proizvodnji se koriste i različiti aromatični sastojci, poput biljaka, začina, kora citrusa, cvetova, voća i korenja, čijom se kombinacijom stvara jedinstven karakter svakog džina.
Proizvodnja džina započinje pripremom neutralnog alkohola, koji se, kako je već navedeno, najčešće dobija fermentacijom i destilacijom žitarica, poput pšenice, ječma ili kukuruza. Ovakav alkohol predstavlja osnovu na kojoj se kasnije razvijaju sve karakteristične arome džina.
Nakon pripreme alkoholne osnove dodaju se pažljivo odabrani aromatični sastojci. Najvažnije mesto među njima zauzimaju bobice kleke, koje su neizostavne u proizvodnji džina. Pored kleke, često se koriste kora citrusa, korijander, koren anđelike, kardamom, cimet, cvetovi i drugi biljni sastojci koji doprinose složenosti ukusa i mirisa.
Alkohol sa dodatim sastojcima prolazi kroz destilaciju, koja se najčešće obavlja u bakarnim kazanima. Tokom zagrevanja oslobađaju se aromatična i eterična ulja iz biljnih sastojaka, koja se prenose u destilat i formiraju njegov prepoznatljiv karakter.
Po završetku destilacije odvaja se najkvalitetniji deo destilata, dok se ostali delovi po potrebi ponovo obrađuju. Na taj način postiže se željeni kvalitet i čistoća finalnog proizvoda.
Pre nego što se napuni u boce, džin se razblažuje prečišćenom vodom do odgovarajućeg procenta alkohola, koji je u većini slučajeva oko 40%. Nakon toga sledi flaširanje i proizvod je spreman.
Biljni sastojci koji određuju karakter džina
Iako su bobice kleke nezaobilazan sastojak svakog džina, njegov konačan karakter u velikoj meri zavisi od kombinacije drugih aromatičnih biljnih sastojaka. Među najčešće korišćenima nalaze se korijander, koji doprinosi blagim citrusnim i začinskim notama, koren anđelike sa svojim zemljanim i drvenastim aromama, kao i kora limuna i pomorandže koja piću daje dodatnu svežinu. U proizvodnji se često koriste i začini poput cimeta i zvezdastog anisa, koji unose blago slatkaste tonove, dok biber doprinosi izraženijoj aromi i bogatijem ukusu. Upravo pažljivo odabrana kombinacija ovih sastojaka čini svaki džin jedinstvenim.
Džin kroz vekove
Istorija džina proteže se kroz nekoliko vekova i pokazuje kako je ovo piće od jednostavnog destilata postalo jedno od najcenjenijih alkoholnih pića današnjice. Tokom 18. veka u Engleskoj džin je bio veoma pristupačan, zbog čega je njegova potrošnja naglo porasla. Ovaj period ostao je poznat kao „Džin groznica“, a prekomerna konzumacija i nekontrolisana proizvodnja navele su vlasti da uvedu stroža pravila kako bi unapredile kvalitet i uredile tržište.
Razvojem destilacije tokom 19. veka džin je dobio znatno prefinjeniji karakter i postao sve cenjeniji među ljubiteljima kvalitetnih alkoholnih pića. U isto vreme zauzeo je važno mesto u barskoj kulturi i postao nezaobilazan sastojak brojnih klasičnih koktela.
Poslednjih decenija popularnost džina ponovo je u velikom usponu. Savremene zanatske destilerije sve više eksperimentišu sa različitim biljnim sastojcima i stvaraju nove kombinacije aroma, zbog čega je džin danas poznat po izuzetnoj raznovrsnosti ukusa i smatra se jednim od najpopularnijih premium destilata.
Vrste džina
Smatra se najpoznatijim stilom džina i često predstavlja prvi izbor ljubitelja ovog pića. Odlikuje ga čist i prepoznatljiv ukus, bez dodatog šećera, zbog čega je idealan za one koji preferiraju suve, elegantne i dobro izbalansirane destilate.
Privlači pažnju ljubitelja klasičnih destilata zahvaljujući svom nešto mekšem i zaokruženijem ukusu u odnosu na London Dry. Njegova blaga slatkoća čini ga odličnim izborom za one koji preferiraju uravnotežen i pitak džin.
Za razliku od tradicionalnih stilova, New Western Gin stavlja veći akcenat na raznovrsne aromatične sastojke, dok je aroma kleke prisutna u nešto diskretnijoj meri. Destileri često eksperimentišu sa lokalnim biljkama, začinima i voćem, stvarajući jedinstvene kombinacije koje ovom stilu džina daju moderan i prepoznatljiv karakter.
Proizvodi se isključivo u engleskom gradu Plymouth, po kojem je i dobio ime. Suptilnija aroma kleke, uz izraženije zemljane nijanse i korijander.
Odlikuje ga visok sadržaj alkohola od 57%, zbog čega spada među najintenzivnije stilove džina. Pored izražene jačine, karakterišu ga i bogate začinske arome koje mu daju snažan i upečatljiv karakter, pa je odličan izbor za ljubitelje intenzivnih i punih ukusa.
Savremene varijante džina
Pored tradicionalnih stilova, poslednjih godina veliku popularnost stekle su i savremene varijante džina. Razvojem novih tehnika proizvodnje i sve većom željom destilerija da eksperimentišu sa aromama, nastali su džinovi koji se razlikuju po ukusu, boji i načinu odležavanja.
Pink i aromatizovani džinovi (Flavoured Gin) - nastaju kada se nakon destilacije u džin dodaju prirodni ekstrakti voća, poput jagode, maline, grejpfruta ili rabarbare. Zahvaljujući voćnim aromama, blagoj slatkoći i prepoznatljivoj boji, postali su jedan od omiljenih izbora za pripremu osvežavajućih koktela.
Odležali džin (Aged ili Barrel-Rested Gin) - nakon destilacije provodi određeni period u drvenim buradima, koja su prethodno korišćena za odležavanje viskija, burbona ili vina. Tokom tog procesa džin dobija zlatnu boju, bogatiji karakter i suptilne arome vanile, hrasta i karamele, dok ukus kleke postaje nešto blaži i uravnoteženiji.
Lokalni botanički džinovi (Terroir Gin) - ističu se upotrebom biljaka karakterističnih za područje u kojem se proizvode. Destileri biraju lokalne aromatične sastojke, poput mediteranskog bilja, planinskih trava ili drugih autohtonih biljaka, kako bi svaki džin dobio autentičan karakter i odražavao specifičnosti svog geografskog porekla.
Kokteli klasici na bazi džina
Bez obzira na to da li uživate u džinu čistom, uz tonik ili kao osnovi za omiljene koktele, pravi izbor može značajno obogatiti svaki trenutak. Na našem sajtu očekuje vas pažljivo odabrana ponuda različitih stilova džina - od bezvremenskih klasika do savremenih varijanti, kako biste lako pronašli onaj koji najbolje odgovara vašem ukusu. Istražite našu ponudu i pronađite džin koji će upotpuniti svaku priliku. Ponuda dostupna ovde (ovde - https://spiritswineshop.rs/dzin.html)
